Koristite se svetlom kako biste namestili svoj telesni sat
Svaki ljudski organizam ima neku vrstu unutrašnjeg sata koji pomaže pri regulsanju spavanja. Taj sat vrlo je osetljiv na svetlo i tamu. Svetlo govori našem telu da počinje aktivna dnevna faza. Kada ujutru ustanete pokušajte da upalite svetlo ako nema prirodnog upalite veštačka.

Dremanje može ometati spavanje
Možda su Englezi imali dobru ideju sa tea time-om u popodnevnim satima kada po prirodnoj stvari lagano postajemo pospani. Neki ljudi mogu sebi priuštiti kratko popodnevno dremanje i normalan večernji odlazak na spavanje. Ako imate problema sa večernjim spavanjem svakako izbegavajte popodnevno dremanje. Ako baš morate dremati pokušajte to da činite u ranijim popodnevnim satima i nikako nemojte dremati duže od pola sata.

Alkohol, kafa i pušenje
Alkohol smanjuje kvalitet spavanja. Mnogi ljudi misle da čašica alkohola pre spavanja pomaže kako bi lakše zaspali. Iako ćete možda brže zaspati, alkohol smanjuje kvalitet spavanja i može dovesti do buđenja tokom noći. Kako biste izbegli ovaj efekat, klonite se alkohola par sati pre odlaska na spavanje.

Kafa

Možda ćete se iznenaditi kada saznate da može da stvara problema sa spavanjem čak i 10-12 sati nakon konzumacije. Ako ste baš veliki ljubitelj kafe i ne možete bez nje, nikako je nemojte više piti nakon ručka, samo ujutru.

Pušenje izaziva problema sa spavanjem na više načina. Nikotin je stimulans koji ometa san.

Poboljšajte svoje dnevne navike
Kako stvari koje radite tokom dana mogu uticati na Vaše spavanje? Bolje spavanje kreće sa pozitivnim dnevnim navikama. Primarno od  vežbanja ili hrane i pića koje konzumirate.

Svakodnevna vežba, osim što poboljšava zdravlje uglavnom olakšava spavanje i samo usnivanje. Ne morate biti profesionalni sportista da bi vežbanje u velikoj količini uticalo na Vaš san, dnevno je potrebno od 20 minuta fizičke aktivnosti. Vežbanje se preporučuje ili rano ujutru ili kasno popodne. Nikako nemojte vežbati pre spavanja jer vežba stimulira telo, što dovodi do povišenja telesne temperature a to nije dobro ako želite da spavate, jer je smanjena telesna temperatura povezana sa spavanjem.

1. Najduže zabeležen san trajao je 18 dana, 21 sat i 40 minuta. Tokom snimanja zabeležene su halucinacije, paranoja, zamagljene vizije, nerazgovetni govor. 2. Zapravo je nemoguće reći da li je neko budan bez medicinskog nadzora. Ljudi mogu spavati otvorenih očiju bez da su toga zapravo svesni. 3. Sve manje od 5 minuta vremena potrebnog da biste zaspali znači da ste zapravo lišeni sna. Najidealnije vreme je između 10-15 minuta, što bi značilo da ste dovoljno umorni da biste duboko spavali ali ne toliko izmoreni da ste celi dan pospani. 4. U prvoj godini života deteta roditelji su lišeni 400 do 750 sati sna. 5. Jedno od najboljih predviđanja insomnije u budućem životu jeste prekidanje spavanja zbog neprestanog buđenja tokom noći koji se neizbežni kada imate malu decu. 6. REM spavanje javlja se u periodu od 2 sata tokom noći, obično započne 90 minuta nakon što ste zaspali. 7. Snovi, osim što dolaze u REM stanju spavanja, također se pojavljuju u NONREM fazama spavanja. Također je moguće da nećete niti jedan trenutak svog spavanja zapravo sanjati. 8. Snovi koji se događaju u REM –u karakteriziraju bizarne radnje, ali non-REM snovi su ponavljajući, sa vrlo malo slikovitosti – npr. Tokom sna neprestano postoji sumnja da ste negde ostavili telefon. 9. Niko nije siguran da li  druge vrste sanjaju ili neke imaju cikluse spavanja slične ljudima. 10. Slonovi spavaju stojeći tokom non-REM spavanja ali leže dok su u fazi REM spavanja. 11. Snovi možda nemaju nikakvu svrhu ali su značajni suproizvodi 2 evolucijske prilagođenosti – spavanja i svesti. 12. Sedamnaest sati kontinuiranog nespavanja dovodi do umanjenja radnog svojstva ekvivalentu od 0,05% alkohola u krvi. 13. Izlaganje raznim zvukovima tokom noći može potisnuti funkciju imuniteta iako spavač nije budan. Neuobičajeni zvukovi tokom prvog i zadnja dva sata sna imaju najveći razorni efekt na spavački ciklus. 14. Neki lekovi ( kao npr barbiturati) potiskuju REM spavanje što može biti štetno ukoliko se piju na duži period.

15. Konzumacija alkohola može pomoći da lakše zaspite međutim to će biti lagano dremanje i nećete ništa sanjati.

16. Nakon 5 noći ne spavanja, tri alkoholna pića ostaviti će isti efekt na telo kao i 6 pića kad ste naspavani. 17. U proseku, ljudi spavaju u proseku tri sata manje od ostalih životinja kao šimpanze i babuni, koji spavaju prosečno 10 sati.

Najveći uzročnik nesanice jesu stres tj. nekakvi problemi koji nas previše opterećuju, preterana konzumacija alkohola, cigareta i kafe pre odlaska na spavanje. Posledice nesanice nikako nisu povoljne za opšte stanje organizma, nesanica izaziva razdražljivost i iscrpljenost što dovodi do smanjene koncentracije čak i za obavljanje nekih najjednostavijih osnovnih radnji i zadataka.

 

Za početak napomenimo da je hrkanje u većini slučajeva vrlo opasno jer tako telo ulaže puno veći napor za pravilno disanje. Hrkanje je simptom koji se više pojavljuje kod ljudi koji imaju kratak i širok vrat jer mišići ne mogu da odorže svo salo dok spavamo. Hrkanje se pojavljuje kada se mekano tkivo na nepcu previše opusti što remeti normalan ulazak vazduha u grlo. Problem sa hrkanjem se obično i povećava sa godinama pa na hrkanje najviše utiče oblik i veličina tela.

Telu je san potreban kako bi se ojačao imunološki sistem te kako bi regenerisali nervni sistem. Količina sna potrebna za oporavak organizma je vrlo individualna i razlikuje se od organizma do organizma.

Napoleon je npr spavao samo 4-5 sati dnevno dok je Leonardo da Vinci spavao sveukupno jedan i po sat na način da bi ga razdelio na spavanje od 15 minuta svakih 4 sata. No razlika nije samo u vremenu provedenom u spavanju već i u vremenu koje je potrebno da bismo se razbudili i postali svesni. Neka istraživanja pokazuju da je svaki deseti čovek budan samo minutu nakon buđenja, dok je velikoj većini potrebno od 15-30 minuta da postanu svesni za orijentaciju.

No najveća i najzanimljivija razlika jeste u tipovima spavača i načinima spavanja. Najviše ljudi u proseku spava uvek na desnom boku ( čak njih  33%), malo manje 20% na levom boku dok je 20% spavača okrenuto na trbuhu a 11% na leđima.

Vreme provedeno u spavanju može uticati na telesnu težinu ljudi, ukazala je jedna studija. Studija načinjena na osnovu analize ljudi koji žive u selima, ima rezultate slične kao i studije sprovedene u gradskim i prigradskim područjima: nedovoljno spavanje može imati ulogu u povećanju stope gojaznosti među stanovništvom SAD. Istraživači ukazuju da kratko spavanje može uticati na nivo dva hormona koji kontrolišu težinu: na smanjenje nivoa leptina - hormona povezanog sa osećajem sitosti, i na povećanje nivoa grelina - hormona povezanog sa osećajem gladi.
Nil D. Kohatsu, epidemiolog iz Zdravstvene službe Kalifornije u Sakramentu, i njegovi saradnici zainteresovani su za proučavanje seoskog stanovništva zbog toga što je stopa gojaznih među njima viša i jer su način života, ishrana, fizička aktivnost, radno vreme i spavanje drugačiji nego kod stanovnika gušće naseljenih oblasti.

To je prvo istraživanje ikada koje je procenilo odnos između trajanja spavanja i indeksa telesne mase (BMI) seoskog stanovništva. BMI predstavlja odnos težine i visine, pri čemu je 20-25 normalno, 25-30 je teško, a preko 30 se smatra gojaznim.

Istraživači su na uzorku od 990 zaposlenih odraslih žitelja sela u poljoprivrednom delu savezne države Ajova, utvrdili postojanje direktne povezanosti između visokog BMI i manje spavanja. Prosečan BMI bio je 30,24 među onima koji su spavali manje od šest sati dnevno, a 28,25 među onima koji su spavali duže od devet sati.

Kohatsu i saradnici pretpostavljaju da „umerena, ali trajna promena trajanja spavanja može imati klinički značajan uticaj na težinu”. Oni, međutim, priznaju da njihova studija nije dokazala da skraćeno spavanje prouzrokuje debljinu.

Preko ovakvih snova možemo doći do rešenja nekog problema ili bar dobiti ideju za put i način delanja. U ovu grupu snova spadaju i oni snovi koji nas ohrabruju da počemo da se bavimo nečim novim, sasvim različitom od dotadašnjeg interesovanje i zanimanja.

Evo nekih Interesantnih primera:

 

Džon fon Nojman, nekome ne tako poznati matematičar i začetnik računarske nauke, često je u snu dobijao neka rešenja, ponekad je pisao i teoreme. Slično je radio i Anri Poenkare, koji je u snu pisao "vođenom rukom" i rešavao matematičke probleme u vezi s automorfnim funkcijama.

 

 

 

Da lakše uđete u lucidne snove, treba u budnom stanju odabrati dva mesta koja znate i volite, pa pred spavanje sugerisati sebi da ćete biti budni i svesni u snu, da ćete leteti i da će se radnja sna odigrati baš na tom mestu. Tada se može javiti problem s otvaranjem očiju u snu. Naime bojaćete se da otvorite oči iz straha da se stvarno ne probudite. ZA ovaj problem ne postoji neko opšte rešenje, već se on rešava individualno.

Ne treba se razočarati ako u ovome ne budemo odmah uspešni.

 

 

 

 

 

Pošto lucidni snovi vrlo retko dolaze spontano, pa je za njihovo pojavljivanje potrebno dosta znanja, strpljenja, vere u sebe i mnogo, mnogo vežbe, bar što se mene tiče.
Čak i kada uspemo da više puta budemo u takvom snu, ne možemo biti sigurni da će nam uspeti bas kada to poželimo. 

Neki smatraju  da lucidni snovi pripadaju tzv. astralnoj projekciji, odnosno vantelesnom iskustvu (teško ih je razlikovati), ali ih svakako treba razlikovati od bolesnog stanja, duševnog oboljenja (halucinacije).

Osnovna razlika je u tome što kod lucidnih snova putuje (projektuje se) i izveptava smo svest (deo budne svesti van ega), a kod astralne projekcije od fizičkog tela odvaja se i astralno telo.